Kad sam rekao da smo uključili još jednog čoveka slagao sam.Uključili smo njegovu celu porodicu,jer verovali ili ne svi su podjednako aktivni korisnici mreže.Počev od njega(Cvete) i njegove supruge Manje pa sve do dva klinca,Dušana (16 god.) i Lazara (10 god.).

Kao što rekoh ja ga do tada nisam ni poznavao i dugo sam mislio da ga zovu Cile(izvini za ovo Cveto),ali kad sam ga upoznao postao je neizostavan deo moje svakodnevnice.Zapravo,moj prvi susret sa ovom porodicom je nastao davne 1999-te god. u toku bombardovanja.Pošto smo svi bili na prinudnom raspustu, svako veče smo izlazili da posmatramo nebo koje je gorelo.U to vreme Lazar je imao svega 2 god. i jedne večeri ga je prijateljica,čiji je Cveta bio komšija,povela sa sobom.Od te večeri Laki je postao sastavni deo našeg društva narednih mesec dana.Vodili smo ga svuda.Po kafićima,na bilijar,na rođendane.Svuda!Kad se bombardovanje konačno završilo tako je bilo i sa druženjem sa Lakijem i njegovom porodicom.Nismo se videli dugo,dok nas čudnim spletom okolnosti nije ponovo povezala mreža.

Od tad sam skoro svaki dan kod njih na kafi,raspravljamo o novim servisima na mreži i o nekim potpuno nebitnim temama,ali ključ moje oduševljenosti Cvetom i njegovom porodicom je u tome sto on i supruga iako su skoro došli do 40-te godine i dalje gledaju na žvot sa entuzijazmom adolescenta od 20 godina,sto meni savršeno odgovara.Lepo je kao prijatelja imati čoveka u kojem su podjednako zastupljeni u iskustvo i optimizam mladića.

Sledeći put o samom povezivanju(kablovi,antene itd.)